Smrdibube su ponovo okupirale bašte, voćnjake i njive. Gde god da se okrenete neko se žali na iste napasti. Paradajz je izbušen, paprike oštećene, krastavci više nisu kao nekada, a voćari i povrtari svakodnevno razmišljaju kako da sačuvaju rod. Prva pomisao većine jeste odlazak u poljoprivrednu apoteku po neki insekticid. Međutim, u toj borbi mnogi zaboravljaju da nepravilna upotreba jakih pesticida može da zagadi ne samo biljke već i zemljište. Upravo zato poslednjih godina sve više pažnje privlače prirodni načini zaštite useva.
Smrdibuba, odnosno smrdljivi martin ili latinski Nezara viridula, već godinama unazad ozbiljno ugrožava useve i direktno utiče na smanjenje prinosa. Pored dobro poznatih zelenih i smeđih primeraka, u poslednje vreme na terenu se sve češće mogu videti i mali crni smrdljivi martini. Hrane se biljnim sokovima, a najveće štete prave na paradajzu, paprici, krastavcu, grožđu, kruškama, kupusu, malinama i lešniku.
Tokom cele godine mogu se primetiti u prirodi, a naročito sada, kada tropske temperature pogoduju njihovom razmnožavanju. Ima ih podjednako i u selima i u gradovima. Hladnoću, ali ni preterano toplo vreme ne podnose, pa su temperature za njih ekstremne uvlače u kuće, šupe, garaže i sva mesta na kojima mogu bezbedno da prežive.
Rešenje, međutim, ne mora uvek da bude hemija. Postoje i potpuno prirodna sredstva koja mogu uspešno da rasteraju ove štetočine.
Za jedan rođendan dobila sam na poklon knjigu „Neobična upotreba običnih stvari“, koju je pisalo više autora, a izdala je Omladinska knjiga. Čuvam je i danas, jer sam u njoj pronašla mnogo korisnih saveta koje sam godinama isprobavala.
Pošto imam vikendicu u Sremu i tamo gajim povrće za svoje potrebe, primetila sam da mi smrdibube iz godine u godinu prave sve veću štetu. Paradajz, paprika i krastavci bili su im omiljena meta, a ja sam iz sezone u sezonu pokušavala da pronađem način da ih se rešim bez upotrebe agresivne hemije.
Listajući knjigu naišla sam na recept koji me je odmah zainteresovao. U njemu je pisalo da se smrdibube veoma uspešno mogu rasterati običnim praškom za pecivo i vodom. Iskreno, u prvi mah bila sam prilično skeptična, ali sam ipak odlučila da pokušam.
Napravila sam smesu po uputstvu iz knjige i detaljno poprskala ceo povrtnjak. Posle nekoliko dana primetila sam da mi smrdljivi martini više ne napadaju paradajz, papriku i krastavce kao ranije. Nisam ubila ni jednu jedinu bubu, ali sam uspela da ih rasteram sa biljaka, što mi je i bio cilj.
U istoj knjizi pronašla sam i recept za suzbijanje maslačka koji mi je nicao u pukotinama oko kuće. I on se pokazao veoma uspešnim, pa je ova knjiga za mene postala mnogo više od običnog poklona.
Prašak za pecivo i voda
Za pripremu ovog prirodnog preparata potrebno vam je veoma malo:
- prskalica ili obična flašica sa rasprskivačem,
- prašak za pecivo,
- voda.
Ako koristite flašicu od jednog litra, sipajte jednu do dve kesice praška za pecivo. Količinu možete prilagoditi i većim ili manjim flašicama.
Prvo sipajte vodu do polovine flašice. Zatim dodajte prašak za pecivo i sačekajte da odšušti, odnosno da se završi reakcija. Kada se smiri, dolijte vodu do vrha, dobro promućkajte i preparat je spreman za upotrebu.
Jedino na šta treba posebno obratiti pažnju jeste da za pripremu nikako ne koristite stare flaše u kojima su ranije bila sredstva za čišćenje ili druge hemikalije.
Za manje bašte ili žardinjere sasvim je dovoljno da biljke ovim preparatom prskate jednom nedeljno. Ukoliko imate veću površinu, smesu možete sipati u ručni rasprskivač i tretirati biljke do dva puta sedmično.
Kod mene se ovaj način zaštite najbolje pokazao na paradajzu, paprici i krastavcima. Doduše, posle tretiranja na lišću ostanu beličasti tragovi od praška za pecivo, pa biljke ne izgledaju baš najlepše. Međutim, već prva kiša spere te tragove i lišće ponovo izgleda potpuno normalno.
Kada se prašak za pecivo spere sa listova, tretman treba ponoviti. Zato se preporučuje da u međuvremenu ne zalivate biljke preko lišća, već isključivo u koren, kako zaštitni sloj ne biste sami uklonili. Ako ga ipak spere kiša ili zalivanje, nema razloga za brigu. Tretman možete ponoviti koliko god puta bude potrebno, jer je veoma jeftin, jednostavan za pripremu i potpuno bezbedan za biljke, zemljište, ljude, pa čak i same smrdibube koje ne ubija, već ih samo tera sa useva.
Zanimljivo je da su pojedina istraživanja pokazala i da upotreba praška za pecivo može povoljno da utiče na ukus paradajza. Da li je to zaista tako, procenite sami, ali ako želite da smrdibube rasterate bez teške hemije, ovaj recept svakako vredi isprobati.
Prašak za pecivo nije jedino prirodno rešenje koje ljudi koriste u borbi protiv smrdibuba. Tokom godina, razgovarajući sa baštovanima, voćarima i domaćinima, čula sam bezbroj trikova koji se prenose s kolena na koleno. Neki od njih pokazali su se kao sasvim praktični, naročito kada je cilj da se insekti rasteraju, a ne da se unište.
Jedan od najčešćih saveta odnosi se na mirisne biljke. Mnogi tvrde da smrdibube ne podnose miris bosiljka, nane i lavande, pa upravo zbog toga ove biljke sade u saksijama pored prozora, ulaznih vrata ili na terasama. Osim što ćete uvek imati sveže začine pri ruci ili prelepu lavandu koja oplemenjuje prostor, postoji verovanje da njihov intenzivan miris stvara prirodnu barijeru zbog koje se smrdibube mnogo ređe zadržavaju u blizini kuće.
Pojedini domaćini oko ulaznih vrata ili prozora posipaju i malo cimeta ili mlevenog crnog bibera. Kažu da ni te mirise smrdibube ne vole, pa ih zato izbegavaju. Naučnih potvrda za ovakve metode nema mnogo, ali kako su potpuno bezbedne i ne koštaju gotovo ništa, mnogi ih godinama primenjuju.
Ipak, ni najbolji prirodni preparati neće mnogo pomoći ukoliko insekti imaju otvoren put do kuće. Smrdibube se vrlo lako provlače i kroz najmanje pukotine oko prozora, vrata, roletni ili fasade. Zato je dobro s vremena na vreme pregledati sve otvore i po potrebi ih zatvoriti silikonom ili drugim odgovarajućim sredstvom za zaptivanje. Na taj način nećete sprečiti samo ulazak smrdibuba, već ćete ujedno smanjiti i gubitak toplote tokom zime.
Dobro rešenje mogu biti i komarnici. Većina ljudi ih postavlja zbog komaraca, ali oni predstavljaju odličnu mehaničku prepreku i za smrdibube, pa je mnogo manja verovatnoća da će završiti u vašem domu.
Među prirodnim sredstvima često se pominje i alkoholno sirće. Neki ga sipaju u prskalicu i njime prskaju okvire prozora, vrata i druga mesta na kojima se smrdibube najčešće pojavljuju. Drugi dodaju malo sirćeta u vodu prilikom pranja podova i drugih površina, verujući da njegov miris odbija ove insekte.
Postoje i oni koji prave jednostavne klopke od sirćeta i nekoliko kapi deterdženta za sudove. Smatra se da miris sirćeta privlači smrdibube, dok deterdžent razbija površinski napon vode i sprečava ih da izađu iz posude. Iskustva su različita, ali mnogi tvrde da im je ovaj način pomogao da smanje broj insekata u kući.
Za one koji ipak žele gotovo rešenje, danas postoje i komercijalne klopke za smrdibube. Mogu se kupiti u bolje snabdevenim poljoprivrednim apotekama ili specijalizovanim prodavnicama. Njihova prednost je što ne koriste hemikalije, već privlače i zadržavaju insekte na jednom mestu.
Malo je poznato da u svetu postoji oko 5.000 vrsta smrdibuba koje pripadaju porodici Pentatomidae. Jedna od najpoznatijih i najštetnijih jeste braon mramorasta smrdibuba (Halyomorpha halys), invazivna vrsta koja je poslednjih godina napravila ogromne štete u voćnjacima i povrtnjacima širom Evrope i Severne Amerike. Upravo zbog svoje prilagodljivosti smatra se jednom od najproblematičnijih poljoprivrednih štetočina današnjice.
Bez obzira na to da li ćete se odlučiti za prašak za pecivo, mirisne biljke, sirće, klopke ili neku drugu prirodnu metodu, jedno je sigurno – u borbi protiv smrdibuba ne morate odmah posegnuti za agresivnom hemijom. Ponekad upravo najjednostavnija rešenja, koja su koristile i naše bake, mogu dati sasvim solidne rezultate. A kada uz to ne štete ni biljkama, ni zemljištu, ni ljudima, vredi ih isprobati i u sopstvenoj bašti.
Šta nikako ne bi trebalo da radite kada smrdibube uđu u kuću
Koliko god da vam idu na živce, stručnjaci savetuju da smrdibube ne gazite rukom ili nogom. Kada se osete ugroženo, izlučuju karakterističan neprijatan miris po kom su i dobile ime. Taj miris nije opasan po ljude, ali se može zadržati u prostoriji, na odeći ili obući.
Najjednostavniji način jeste da ih pažljivo uhvatite čašom ili teglom, podvučete papir ili karton i iznesete napolje. Tako ćete ih ukloniti bez neprijatnog mirisa i bez upotrebe hemikalija.
Ukoliko ih u kući ima više, mogu pomoći i lepljive klopke ili posebne klopke namenjene upravo smrdibubama. Neki koriste i usisivač, ali stručnjaci upozoravaju da se neprijatan miris može zadržati u aparatu, naročito ako je reč o modelima bez kese. Ako se ipak odlučite za usisavanje, kesu je najbolje odmah zameniti ili isprazniti, a posudu dobro oprati.
Da biste sprečili njihovo ponovno pojavljivanje, redovno pregledajte prozore, vrata, roletne, ventilacione otvore i sitne pukotine na fasadi ili oko stolarije. Upravo kroz takve otvore smrdibube najčešće ulaze u kuću u potrazi za toplim mestom na kome će prezimiti.
Tekst: Ljiljana Natošević
Foto: pixabay