Domaćice se trude da imaju zelenilo na terasama, balkonima i u stanovima, naročito leti kada nekoliko saksija sa cvećem može potpuno da promeni prostor. Muškatle vise preko ograde, petunije i surfinije prave šarene slapove, lavanda miriše na suncu, a sobne biljke zauzimaju svoje mesto kraj prozora. Međutim, kada temperatura danima prelazi 35 stepeni, a na osunčanoj terasi bude i znatno toplije, leto prestaje da bude idilično i za biljke. Nije svako cveće podjednako osetljivo na vrućinu, a još manje na jako sunce. Biljka koja bez problema podnosi visoku temperaturu ne mora da podnese i nekoliko sati direktnog podnevnog sunca, posebno ako raste u saksiji. Zemlja u maloj posudi zagreva se i suši mnogo brže nego u bašti, a mogu da se pregreju i koren i sama saksija.
Zato tokom najtoplijih dana nije dovoljno samo sipati više vode. Nekim biljkama to može čak da napravi dodatni problem.
Muškatle su izdržljive, ali nisu neuništive
Muškatle važe za zahvalno balkonsko cveće i dobro podnose sunce, zbog čega ih leti viđamo na gotovo svakom koraku. Ipak, tokom dugih toplotnih talasa mogu da zastanu sa cvetanjem, listovi počinju da žute ili se suše po ivicama, a zemlja u saksiji veoma brzo ostane bez vlage.
Najbolje ih je zalivati rano ujutru, kada su i zemlja i biljka hladnije. Voda treba da stigne do korena, a ne da se svakog časa pomalo kvasi površina zemlje. Ako je dan izuzetno vruć i zemlja se do večeri potpuno osuši, treba je proveriti i po potrebi ponovo zaliti.
Muškatla će lakše oprostiti kratkotrajnu sušu nego koren koji neprestano stoji u vodi. Zato nije dobro automatski zalivati samo zato što je napolju vruće, već prvo prstom proveriti zemlju.
Petunije i surfinije traže više pažnje
Raskošne surfinije i petunije mogu da pretvore običnu terasu u mali cvetni vrt, ali tokom vrelih dana traže znatno više pažnje. Imaju mnogo listova i cvetova, a kada su posađene u žardinjerama i visećim saksijama, supstrat može veoma brzo da se osuši.
U velikim vrućinama kontrola zemlje ujutru je obavezna, a kod manjih posuda treba je proveriti i uveče. Uvele cvetove valja redovno uklanjati kako biljka ne bi trošila energiju na stvaranje semena.
Ako usred vrelog popodneva izgledaju klonulo, ne znači automatski da im nedostaje voda. Biljke na velikoj vrućini mogu privremeno da spuste listove i kada zemlja još ima dovoljno vlage. Zato prvo treba proveriti supstrat, pa tek onda posegnuti za kantom.
Hortenzija teško prašta žeđ i jako sunce
Ako postoji biljka koja ume vrlo jasno da pokaže da joj je dosta leta, onda je to hortenzija. Veliki listovi gube dosta vode, pa biljka brzo klone kada ostane žedna. Posebno joj ne prija jako popodnevno sunce.
Hortenzijama u saksijama više odgovara svetlo mesto zaštićeno od najjačeg sunca, uz zemlju koja ostaje ravnomerno vlažna, ali nije natopljena vodom. Na terasama okrenutim ka zapadu i jugu dobro će im doći pomeranje u deo koji posle podne ima hlad.
Slično treba postupati sa begonijama i fuksijama, koje ne treba ostavljati da se satima peku na letnjem podnevnom suncu. Za njih je mnogo prijatnije jutarnje sunce, svetla senka ili mesto sa dosta svetlosti bez najjačeg direktnog zračenja.
Lavanda voli sunce, ali ne i „močvaru“ u saksiji
Dok vlasnik hortenzije tokom vrelog dana razmišlja da li je zemlja dovoljno vlažna, vlasnik lavande često treba da se zapita upravo suprotno.
Lavanda voli sunce, toplotu i dobro drenirano zemljište. Mnogo veći problem može da joj napravi stalno mokar koren nego nekoliko suvih dana. Zaliva se kada se zemlja prosuši, obilnije, pa se višak vode pusti da isteče. Saksija obavezno mora da ima otvore na dnu.
Sličnu letnju logiku imaju ruzmarin, timijan i žalfija. Mediteranske biljke prilagođene su suncu i periodima bez kiše i ne treba ih tretirati kao petunije.
Kaktusi i sukulenti vole suvlje, ali mogu i da izgore
Kaktus jeste simbol biljke koja može da izdrži sušu, ali to ne znači da svaki kaktus treba iz sobe izneti na terasu i odmah ostaviti na julskom suncu.
Biljka koja je mesecima stajala u stanu nije naviknuta na tako jako direktno svetlo i može da dobije oštećenja. Kaktuse i sukulente zato treba postepeno privikavati na sunce.
Zalivanje je ređe nego kod većine drugog cveća. Zemlja između dva zalivanja treba dobro da se prosuši, a voda nikada ne sme danima da ostaje u ukrasnoj posudi ili tacni.
Debeli listovi i stabljike kod sukulenata upravo služe kao rezerva vode. Preterana briga i svakodnevno zalivanje često im naprave više štete od nekoliko dana zaborava.
Sobne biljke ne vole leto baš onoliko koliko mislimo
Monstera, filodendroni, spatifilum, kalateje, marante i mnoge druge biljke koje držimo u stanu vole toplotu, ali to ne znači da uživaju na 35 ili 40 stepeni kraj užarenog stakla.
Posebno su nezgodni prozori okrenuti ka jugu i zapadu. Sunčevi zraci kroz staklo mogu da oštete listove, pa biljku koja je tokom zime bila zadovoljna na prozorskoj dasci leti ponekad treba odmaknuti od stakla ili joj obezbediti blagu zaštitu od najjačeg sunca.
Kalateje, marante i spatifilum mogu brzo da pokažu da im nešto ne odgovara spuštanjem ili uvijanjem listova. Paprati takođe teže podnose suv, vreo vazduh i potpuno isušivanje zemlje.
Ni klima-uređaj nije bezazlen. Biljka ne treba da stoji tamo gde hladan vazduh iz uređaja direktno udara u listove. Problem nije sama klimatizovana prostorija, već naglo i stalno strujanje hladnog vazduha neposredno preko biljke.
Kada zapravo treba zalivati?
Čuveno pravilo da se leti cveće zaliva svakog dana može da napravi više štete nego koristi. Petunija u maloj žardinjeri na sunčanoj terasi i velika monstera u dnevnoj sobi nemaju iste potrebe, bez obzira na to što je napolju 38 stepeni.
Najsigurnije je proveriti zemlju.
Rano jutro je najbolje vreme za zalivanje većine biljaka. Ako je zemlja uveče potpuno suva, a biljka očigledno žedna, nema razloga čekati sledeće jutro. Ono što treba izbegavati jeste rutinsko polivanje biljaka usred najtoplijeg dela dana i stalno dodavanje malih količina vode samo zato što je temperatura visoka.
Saksije na terasi treba proveravati češće od biljaka posađenih u zemlji. Crne i tamne posude dodatno se zagrevaju, kao i saksije naslonjene na vrele zidove i beton. Ponekad je dovoljno pomeriti ih nekoliko desetina centimetara ili ih grupisati kako bi zemlja sporije gubila vlagu.
A prihrana? Ne treba hraniti biljku koja se već muči
Leto je vreme intenzivnog rasta i cvetanja i mnogim biljkama prihrana jeste potrebna. Međutim, najveća vrućina nije trenutak da biljku koja jedva podnosi toplotu pokušavamo da „oporavimo“ dodatnom dozom đubriva.
Ako je biljka klonula, zemlja presušena, listovi oštećeni ili je nekoliko dana izložena ekstremnim temperaturama, prvo joj treba omogućiti da se oporavi. Prihrana se nastavlja kada je biljka normalno hidrirana i ponovo aktivno raste, prema potrebama konkretne vrste i uputstvu preparata.
Cvetnice koje tokom leta neprekidno stvaraju nove cvetove uglavnom traže redovniju prihranu od kaktusa, sukulenata i mediteranskih biljaka. Više đubriva ne znači više cvetova, a preterivanje može da ošteti koren.
Malo hlada ponekad vredi više od još jedne kofe vode
Kada stigne toplotni talas, biljke ne treba seliti svakog dana po stanu i terasi, ali nekoliko jednostavnih promena može mnogo da znači. Osetljive saksije mogu se skloniti sa najjačeg popodnevnog sunca, manje posude grupisati, a zemlja redovno proveravati. Uvele i suve delove treba uklanjati, ali ozbiljnije orezivanje i presađivanje bolje je ostaviti za period kada biljka nije pod dodatnim stresom zbog ekstremne toplote.
I najvažnije, treba gledati biljku, a ne kalendar. Jedna će na 35 stepeni tražiti vodu svakog dana, druga će sasvim dobro provesti nekoliko dana bez zalivanja. Lavanda, ruzmarin, timijan, žalfija, kaktusi i mnogi sukulenti lakše podnose sušu, dok petunije, surfinije, hortenzije, fuksije i pojedine sobne biljke mnogo brže reaguju na nedostatak vode i prejako sunce.
Jer nekoliko saksija na balkonu možda nije velika bašta, ali ljudima koji žive među betonom često je baš to njihov komadić zelenila. A kada usred vrelog leta petunija nastavi da cveta, lavanda zamiriše čim je dotaknemo, a monstera izbaci novi list, trud oko tih nekoliko kvadrata terase ipak se vidi.
Foto i tekst: Ljiljana Natošević