Leta kakva pamtimo polako postaju prošlost. Dani sa temperaturama od 38, 39, pa i 40 stepeni Celzijusa više nisu retkost, a dok ljudi traže spas u debelom hladu ili rashlađenim prostorijama, na gazdinstvima borba protiv vrućine traje od ranog jutra do kasne večeri.
Iskusni stočari odavno znaju da leto ne donosi samo sušu i manje prinose. Visoke temperature utiču na zdravlje gotovo svih domaćih životinja. Krave daju manje mleka, živina slabije nosi jaja, svinje gube apetit, konji se brže zamaraju, a ovce teško podnose dugotrajne tropske dane, posebno ako nisu na vreme ošišane.
Zbog toga se letnji poslovi više ne planiraju po satu, već po temperaturi. Hranjenje, ispaša i svaki ozbiljniji rad pomeraju se u jutarnje ili večernje sate, dok je tokom najveće žege najvažnije obezbediti ono bez čega nijedna životinja ne može – dovoljno čiste vode, hlad i svež vazduh.
Krave prve pokažu da im je pretoplo
Malo koja domaća životinja toliko oseti letnju vrućinu kao muzna krava. Kada temperature danima ne padaju ispod trideset stepeni, organizam ulaže mnogo energije da bi se rashladio. Posledica je manji unos hrane, pad mlečnosti i veći rizik od zdravstvenih problema.
Krava kojoj je prevruće najčešće ubrzano diše, više stoji nego što leži i gotovo neprestano odlazi do pojilice. Ako u štali nema dovoljno strujanja vazduha, stanje se dodatno pogoršava.
Najvažnije je obezbediti dobro provetravanje. Na većim farmama koriste se ventilatori i sistemi za orošavanje, ali i na manjim gazdinstvima mnogo znači otvorena i prozračna štala, kao i dovoljno prirodnog hlada.
Voda mora biti stalno dostupna i čista. Odrasla muzna krava tokom velikih vrućina može da popije i više od 100 litara dnevno. Hranjenje je najbolje organizovati rano ujutru i uveče, kada su temperature znatno niže.
Svinje se ne znoje i zato su među najugroženijima
Za razliku od ljudi, svinje gotovo da nemaju razvijene znojne žlezde. Upravo zato teško oslobađaju višak toplote i veoma brzo mogu da dožive toplotni stres.
Prvi znakovi su ubrzano disanje, tromost i odbijanje hrane. Životinje tada traže najhladnije mesto u objektu, a ukoliko ga nema, opasnost od pregrevanja naglo raste.
Blato, koje mnogi smatraju samo prljavštinom, zapravo predstavlja prirodni klima uređaj za svinje. Kada se u njemu valjaju, telo se rashlađuje, a koža štiti od jakog sunca i ujeda insekata.
Svinjci moraju biti dobro provetreni, a voda sveža tokom celog dana. Transport svinja tokom najveće vrućine treba izbegavati jer upravo tada dolazi do najvećeg broja uginuća usled pregrevanja.
Ovce traže hlad, iako ih štiti vuna
Na prvi pogled deluje da su ovce navikle na sunce, ali dugotrajni toplotni talasi predstavljaju veliki problem, naročito ako šišanje nije obavljeno na vreme.
Vuna zimi čuva toplotu, ali leti otežava rashlađivanje organizma. Zato ovce tokom tropskih dana traže hlad ispod drveća ili nadstrešnica i znatno manje se kreću.
Iskusni stočari ispašu organizuju rano ujutru i predveče, dok u podnevnim satima stado miruje. Posebnu pažnju treba obratiti na jagnjad, gravidne ovce i starija grla, jer upravo ona najteže podnose ekstremne temperature.
Konji vole sunce, ali ne i tropske dane
Konji tokom rada stvaraju veliku količinu toplote, pa visoke temperature za njih predstavljaju ozbiljno opterećenje.
Jahanje, trening ili rad u zaprezi tokom najtoplijeg dela dana mogu dovesti do iscrpljenosti i dehidracije. Zato se sve aktivnosti planiraju u ranim jutarnjim ili večernjim satima.
Posle rada konja ne treba naglo polivati ledenom vodom. Mnogo je bolje postepeno rashladiti vrat, grudi i noge, uz laganu šetnju dok se disanje potpuno ne smiri.
Na pašnjacima je hladovina jednako važna kao i voda. Konj koji naglo prestane da se znoji, ubrzano diše ili deluje dezorijentisano može biti u ozbiljnoj opasnosti i tada je potrebna hitna pomoć veterinara.
Živina među prvima strada od velikih vrućina
Kokoške, ćurke, patke i druga živina veoma su osetljive na visoke temperature. Dovoljno je nekoliko stepeni više u objektu da počnu problemi.
Kada im je pretoplo, ptice dišu otvorenog kljuna, šire krila i okupljaju se oko pojilica. Slabije jedu, sporije napreduju, a nosilje daju manje jaja.
Dobro provetravanje živinarnika jedna je od najvažnijih mera zaštite. Potrebno je obezbediti dovoljno vazduha, ali bez jakih promaja. Vodu treba menjati više puta dnevno kako bi ostala sveža, a hranjenje organizovati ujutru i predveče.
Veliku ulogu ima i gustina naseljenosti. U pretrpanim objektima temperatura raste mnogo brže, pa se povećava i rizik od uginuća.
Znaci koje ne treba zanemariti
Bez obzira na to da li je reč o kravama, svinjama, ovcama, konjima ili živini, pojedini simptomi ukazuju da je organizam na granici izdržljivosti.
Ubrzano disanje, malaksalost, gubitak apetita, izražena žeđ, teturanje i bezvoljnost prvi su znaci upozorenja. Ako životinja padne, izgubi svest ili više ne reaguje na okolinu, potrebno je odmah je skloniti u hlad, postepeno rashladiti i što pre pozvati veterinara.
Voda je ovog leta najvažnija hrana
I dok se pažnja najčešće usmerava na količinu hrane, tokom velikih vrućina upravo voda postaje presudna za zdravlje domaćih životinja. Nijedna kvalitetna hrana ne može nadoknaditi njen nedostatak.
Klimatske promene poslednjih godina pokazuju da će se stočari sve češće suočavati sa dugotrajnim toplotnim talasima. Zato dobra ventilacija, hladovina, dovoljne količine sveže vode i prilagođavanje dnevnih aktivnosti više nisu samo preporuka, već deo svakodnevne brige o životinjama.
Jer kada temperatura pređe četrdeseti podeok, nije pitanje da li je vruće. Pitanje je koliko brzo ćemo primetiti da pomoć nije potrebna samo nama, već i životinjama koje od nas potpuno zavise.
Ljiljana Natošević
Foto: Pixabay