Ivanjdan, koji se proslavlja 7. jula, jedan je od najlepših letnjih praznika u srpskoj tradiciji, posvećen rođenju Svetog Jovana Krstitelja. Ovaj dan je duboko prožet narodnim verovanjima, magijom prirode i slavljenjem sunca, koje je u ovo doba godine na vrhuncu svoje snage.
Zašto se bere ivanjsko cveće?
Ivanjsko cveće (Galium verum), biljka sa sitnim žutim cvetovima i opojnim mirisom meda, centralni je simbol ovog praznika. Veruje se da baš na Ivanjdan ovo cveće dobija posebnu lekovitu i zaštitnu moć. Beru se rano ujutru, dok je rosa još na njima, jer se smatra da ta rosa ima isceliteljska svojstva.
Zašto se prave venčići?
Pravljenje venčića od ivanjskog cveća (često u kombinaciji sa crvenim cvećem) ima zaštitnu ulogu.
Zaštita doma: Venčići se stavljaju iznad ulaznih vrata ili na kapije. Veruje se da oni čuvaju kuću od zlih duhova, bolesti i negativne energije.
Simbolika: Venčić je simbol kruga, večnosti i sunca. Postavljanje venčića na kuću znači prizivanje zdravlja i napretka za sve ukućane.
Narodni običaji
Kupanje u reci: Postoji verovanje da se na Ivanjdan treba okupati u reci ili potoku, jer se veruje da voda tada dobija čudotvorne moći koje čiste dušu i telo.
Vatra (Ivanjdanski kresovi): U nekim krajevima se uveče pale vatre (kresovi) oko kojih se okuplja omladina. Preskakanje vatre simbolizuje čišćenje i zaštitu od demona.
Pogađanje sudbine: Devojke su tradicionalno plele venčiće i bacale ih u vodu ili ih stavljale pod jastuk kako bi sanjale budućeg supruga.
Berba lekovitog bilja: Pored ivanjskog cveća, veruje se da se danas mora nabrati i drugo lekovito bilje (kantarion, majčina dušica), jer je njihova moć danas najjača.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: Gemini