Na kraju sela, podno brda odakle su meštani izvor kaptirali, u ograđenom prostoru je svetilište posvećeno Svetoj Petki. Jedan visoki hrast obgrlio kamenu ploču, decenijama joj ne dozvoljavajući da padne. Kažu meštani, i to je znak da Svetica misli na njih, ali i na sve koji joj se ovde pomole
Kada se od magistralne ceste što od auto-puta vodi ka Prokuplju skrene posle znaka za selo Balajnac, prvo mesto na koje namernik naiđe je Gradište. Neveliko naselje sa oko pet stotina žitelja prema poslednjem popisu. Preko uzanog mosta put nastavlja u polje. Prestaje asfalt, počinje zemljana džada. Jer, naselja posle ovog nema. A na kraju sela, levo podno uzvišice, nekoliko visokih hrastova skrilo oronulu kućicu. A jedan od njih obgrlio i tajnu. Čudnovat je taj zagrljaj.
– Ovo je naša svetinja, posvećena je Svetoj Petki – odgovori sredovečna meštanka ne dižući pogled.
-Tu se molimo ne samo na taj veliki dan. Ovde, ako vidite i darove ostavljamo. Sveće palimo i za žive i za mrtve.
Kleči, govori u dahu i ne skida pogled sa belog plastičnog balona u koji puni vodu. A voda hladna, izvorska. Meštani vodenu žilu zavirili, napravili malu kaptažu, pa tu namernici i oni koji do svetilišta dođu tole žeđ. Vodu i kući nose. Kaže ljubazna gospođa da za razliku od druge vode, ova izvorska dugo hladna ostaje i u sobnim uslovima.
Tu gde voda neprestano otiče navirilo se i stvorilo malo jezero. Okolo ševar, po sredini alge, zeleni se cela površina, prelepo izgleda.
– Niko ne pamti kada je sve ovo nastalo – prozbori, pa lagano ustade pošto je balon napunila vodom.
– Oduvek se pričalo da je tu bila neka crkva, da su je Turci spalili. Ostao od nje samo jedan kamen. Neko ga pridigao, uz mladicu drveta prislonio, a drvo ga obgrlilo. Kažu, to je poseban znak.
Neveliki prostor ograđen tarabama, pa ponegde ojačan žicom. Unutar dva hrasta. Visoka, prečnik toliki da je lako pretpostaviti koliki im je vek. Onaj levi obgrlio kamenu ploču. U sredini iscrtan krug, unutra uklesan krst. Okolo u plitkoj plastici urađen okvir.
Na tom drvetu, ali i susednom, okačene ikone i slike Svete Petke. Ukucvani i krstovi. Plastični, metalni, a na jadnom od drveta izrezbaren razapeti Hrist. I darova ima. Malo voća. Neke jabuke napali mravi. Na ogradi zavežljaji. Tu su molitve ukućana upućene Svetici da ih muka reši. Između dva hrasta postavljen drveni stočić prekriven mušemom. Na njemu ikona. To je centralno mesto svetinje, kao u crkvi tamo gde stoji celivajuća ikona. Tu se namernik prvo pomoli, pa onda zapali sveću. Zatim do izvora ode da hladne vode zaiti.
– Ma ona je pitka, čista i ispravna, to svi znamo-reče namerniku gospođa kada je shvatila da se ovaj nećka hoće li ili ne da iz šake popije malo vode.
– Neki kažu i da im je pomogla. Ja mislim da je to sve zajedno. Da je ovo celo mesto lekovito.
Da li ova mala svetinja pomaže ili ne, ko će ga znati. Ali da ceo ovaj kraj opušta to je sigurno. Zelenilo i tišina. Dve stvari koje to garantuju.
Tekst i foto: Ognjan Radulović