Petrovdan (12.jul) je jedan od najlepših i najživopisnijih letnjih praznika u srpskoj tradiciji. Posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu, ovaj dan označava i kraj Petrovskog posta, ali u narodu predstavlja pravu riznicu običaja, svetkovina i verovanja koja duboko povezuju hrišćanstvo sa starim, predslovenskim ritualima.
Evo priče o tradiciji, svetlosti lilarija i mirisu zrelih jabuka koji prate ovaj praznik.
Paljenje lila: Svetlost koja tera nečiste sile
Najprepoznatljiviji i vizuelno najspektakularniji običaj uoči Petrovdana je lilanje. Danima pre praznika, deca i omladina se pripremaju tako što prave lile (ili buzdovane). Oni se prave od oguljene kore divlje trešnje ili breze, koja se pričvrsti na vrh dugačkog štapa od leske.
Uveče, uoči Petrovdana, čim padne prvi mrak, meštani se okupljaju.Lile se pale na raskrsnicama (koje se u narodnoj mitologiji smatraju mestima gde se ukrštaju ovaj i onaj svet), na uzvišenjima, seoskim trgovima ili u portama crkava. Dok buzdovani od kore trešnje bukte i rasipaju varnice, deca trče oko stada, kroz dvorišta i polja pevajući: “Lila gori, žito rodi” ili “Veselo nam lile gore, da nam krave dobro mure”. Smatra se da ova svetlost ima snažnu zaštitnu moć – ona tera zle sile, veštice i demone, a domovima i stoci donosi zdravlje i plodnost.
Jabuke petrovače: Prvi letnji plodovi
Petrovdan je neraskidivo vezan za petrovače, specifičnu vrstu ranih, sitnih i izuzetno mirisnih jabuka koje sazrevaju upravo oko ovog praznika.
Oko ovog voća ispleten je strogi običaj: pre Petrovdana se ne jedu rane jabuke. Prema narodnom verovanju, majke koje su izgubile decu ne bi smelo da okuse ove jabuke pre praznika. Veruje se da na Petrovdan sveti Petar u raju deli jabuke deci, pa ako ih majka pojede pre vremena, njeno dete na onom svetu može ostati bez svog slatkog ploda.
Na sam dan praznika, jabuke se nose u crkvu na osvećenje, a nakon toga se dele komšijama i deci. Od njih domaćice tradicionalno prave petrovdanski kolač sa jabukama, kojim se svi slade nakon višenedeljnog posta.
Ostali narodni običaji i verovanja za Petrovdan
Pored lila i jabuka, naš narod je za ovaj dan vezao još niz zanimljivih rituala:
Pletenje venčića: Devojke i žene uoči praznika beru petrovsko cveće (najčešće ivanjsko cveće i petrovac) i pletu venčiće. Ovi venci se stavljaju na kapije, ulazna vrata kuća i na štale kako bi zaštitili posed od grada, bolesti i loše sreće.
Ljuljanje na ljuljaškama: U nekim krajevima Srbije, na Petrovdan se u šumama ili dvorištima prave velike ljuljaške od debelih užadi. Veruje se da devojke i momci treba da se zaljuljaju što više, jer to simbolično podstiče rast useva, pre svega konoplje i žita.
Zabrana teških poslova: Na Petrovdan se strogo poštuje pravilo da se ne ide u polje i ne rade teški poljoprivredni poslovi. Naročito se izbegava uprezanje konja u kola, jer narod kaže da na ovaj dan “i konji odmaraju”. Takođe, ne valja cepati drva niti kositi travu.
Predskazanje vremena: Veruje se da sveti Petar “drži ključeve od neba” (kako za raj, tako i za vremenske prilike). Ako na Petrovdan grmi, narodno verovanje kaže da će te godine rod lešnika i oraha biti loš i crvljiv.
Petrovdan je praznik koji savršeno oslikava duh našeg sela – spaja miris rane letnje žetve, slast prvih plodova i magični ples plamena pod zvezdanim julskim nebom, ostavljajući tradiciju živom kroz igru i smeh najmlađih.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: Zorica Dragojević i Gemini